Teorija
Termin 'Peak Oil' prvi je upotrebio američki geolog K.M. Hubbert '50ih godina. U to vreme je radio u Shell Oil-u. 1956 predstavio je svoj rad i u njemu predvideo da će američka proizvodnja nafte doseći svoj vrhunac 1970. godine. U to vreme reakcije su bile različite, ali kad je 1970. godine američka proizvodnja sirove nafte zaista dosegla svoj vrhunac, a onda počela nezaustavljivo da opada mnogi su shvatili da je teorija - tačna.
Teorija se zasniva na (očigledno tačnoj) pretpostavci da je nafta ograničen resurs. Cilj teorije je predvideti količinu proizvedene nafte u vremenu: količina proizvedene nafte u vremenu se može dovoljno dobro aproksimirati gausovom krivom:
Pošto slika govori više od hiljadu reči, mislim da sam dovoljno rekao ;) Ali samo da "dodam": peak o kojem se govori je na vrhu krive tj u njenoj sredini. Površina ispod krive su ukupne rezerve za oblasti za koju je nacrtana kriva. U trenutku vrhunca potrošena je polovina tih rezervi.
Treba pomenuti samo to: da se položaj krive u vremenu može relativno precizno utvrditi poznajući sva nalazišta u oblasti za koju se vrši analaiza - što je Hubbert detaljnije razložio u svom radu.
Analiza se može uraditi za jedno polje oblast, državu, kontinent ili svet. Uslov je jedino da se imaju dovoljno precizni podaci o nalazištima u datoj oblasti.
Za nauku je interesantna analiza za bilo koju oblast, ali mene zanima samo jedna analiza - za ceo svet. Hubbert je izveo i tu analizu, ali - nije pogodio. Procenio je da će vrhunac nastupiti 1996 godine - a to očigledno nije tačno. Postoje dva razloga za ovu grešku: neprecizni i nepotpuni podaci o nalazištima (bilo je par velikih nalazišta posle njegove analize) i činjenica da je deo svetskih potreba za energijom sa nafte "preuzeo na sebe" prirodni gas.
Ovde dolazimo do jedne važne činjenice: u uzlaznom delu krive brzinu uspona krive diktira potrošnja (proizvodi se tačno onoliko koliko zahteva potražnja - iako bi teorijski moglo i više od toga), dok u silaznom delu oblik krive diktiraju fizički ili geološki razlozi tj proizvodnja - a potrošnja može samo da se prilagodi proizvodnji. Zašto je ovo uopšte važno videćemo u nekom sledećem članku...
